Šljokica u slepom crevu / Sparkle in dead end
Xixa në apendiks
Блїскотка у шлєпим череве
Srćava ande korro porr
Iskra v slepom čreve
Szikra a zsákutcában
Sparkle in dead end
Šljokica u slepom crevu (dok.) / Sparkle in dead end (doc.)
Director/Rediteljka: Irena Antin
Country/Zemlja: Serbia
Year/Godina: 2021
Runtime/Trajanje: 12’31’’
Language/Jezik: Serbian
Subtitles/Titl: English
Production/Produkcija: Slobodna zona Junior (Fond B92)
—————–
Sinopsis
Kroz naraciju, autorka se seća prvog susreta sa scenom, koji je za nju bio nelagodan. Dok je slušamo,
gledamo dolazak do njenog rodnog mesta, pustog sela. Ovog puta, susret nije nelagodan – kao
sadašnja studentkinja režije, ona organizuje pozorišni dan u svom selu, u želji da drugoj deci (i maloj
sebi) pruži neophodno obrazovanje i ohrabri ih. Nalaženjem svetlije prizme, film se zaokružuje i
završava uviđanjem da je ono što je nekada bio izvor traume, sada inspiracija.
Logline
Priča o pretvaranju slabosti iz detinjstva u snagu u adolescentskom dobu, o radosti, shvatanja da
mogućnosti postoje.
Izjava autorke
Za decu koja nemaju ideju o pozorištu, mislim da je svako upoznavanje sa njim značajno i predstavlja
mogućnost. Pozorišna scena za decu u malim mestima ne postoji, te su ta deca prepuštena sebi. Ono
što nam u detinjstvu predoče kao (ne)moguće duboko se urezuje u naš um. Kao mala, bila sam okrugla
i buckasta devojčica i mislila da me to ograničava – da me je neko ranije uputio u to da naše
sposobnosti nemaju veze sa našim izgledom, bilo bi mi mnogo lakše suočavanje sa sobom i svojim
željama. Učena ružnom uspomenom, volela bih da ohrabrim neku drugu decu danas da veruju u sebe
uprkos strahu. Sprečivši da se to nekome desi u budućnosti, ispravila bih nepravdu iz prošlosti.
,,Najbolje vreme da se zasadi drvo je bilo pre dvadeset godina. Sledeće najbolje vreme je
danas.’’
O autorki
Irena Antin (2000, Lukićevo kod Zrenjanina). Primarno ju je zanimalo isključivo pozorište, ali joj se polje
interesovanja proširilo na film. Volonter je na mnogobrojnim festivalima. Trenutno živi u Novom Sadu
gde studira multimedijalnu režiju. Voli biciklom kroz Futošku i knjige sa kupinda.
Rediteljka / Director // Režisérka / Az igazgató / Regjisorja / :
Irena Antin
Zemlja / Country / Krajina / Ország / Vendi / :
Serbia
Godina / Year / Rok / Év / Viti / :
2021
Trajanje / Runtime / Trvanie / Időtartam / Kohëzgjatja / :
12’31’’
Jezik / Language / Jazyk / Nyelv / Gjuha / :
Serbian
Titl / Subtitles / Titul / Felirat / Titrat / :
Serbian, English, Slovak, Hungarian, Albanian, Rusyn, Romani
Produkcija / Production / Výroba / Termelés / Prodhimi / :
Slobodna zona Junior / Fond B92
________________________________
Një histori për kthimin e dobësive nga fëmijëria në forcë në adoleshencë, për gëzimin, duke kuptuar se ka shumë mundësi.
Rreth Autores
Irena Antin (2000, Lukicevo afër Zrenjaninit) ishte e interesuar kryesisht vetëm për teatrin, por interesat e saj u zgjeruan edhe në film. Ajo është vullnetare në festivale të panumërta. Aktualisht jeton në Novi Sad, ku studion për regji të multimedias. Ajo kënaqet duke ecur me biçikletë nëpër Futoshka dhe duke lexuar libra të dorës së dytë.
Përmbledhje
Nëpërmjet rrëfimit, autorja kujton takimin e saj të parë me teatrin, i cili ishte i pakëndshëm për të. Ndërsa e dëgjojmë, arrijmë në vendlindjen e saj, një fshat i shkretë. Këtë herë, takimi nuk është i vështirë. Si studente filmi, ajo po organizon një ditë teatri në fshatin e saj, me dëshirën për t’u dhënë edukimin e nevojshëm fëmijëve të tjerë (dhe vetes së saj më të vogël) dhe për t’i inkurajuar ata. Duke gjetur një prizëm të lehtë, filmi përfundon me realizimin se ajo që dikur ishte një burim traume tani është një frymëzim.
Deklarata e autores
Për fëmijët, të cilët nuk e kanë idenë për teatrin, mendoj se çdo mundësi që ata marrin është e rëndësishme për ta. Nuk ka skenë teatrale për fëmijët e vegjël në fshatra, kështu që ata janë lënë të kujdesen vetë. Ajo që ne si fëmijë dëgjojmë si (pa)mundësi është e gdhendur në mendimet tona. Si fëmijë, isha e rrumbullakët dhe topolake dhe mendoja se kjo më kufizonte – nëse dikush do të më kishte thënë më herët se aftësitë tona nuk kishin të bënin me pamjen tonë fizike, do të ishte shumë më e lehtë për mua të përballesha me veten dhe dëshirat e mia. Siç kam mësuar nga gabimet e mia, do të doja të inkurajoja disa fëmijë sot që të besojnë në veten e tyre, pavarësisht nga frika e tyre. Duke mos lejuar që kjo t’i ndodhë dikujt tjetër në të ardhmen, do të korrigjoja padrejtësinë nga e kaluara. “Koha më e mirë për të mbjellë një pemë ishte 20 vjet më parë. Koha tjetër më e mirë është sot.
Rediteljka / Director // Režisérka / Az igazgató / Regjisorja / :
Irena Antin
Zemlja / Country / Krajina / Ország / Vendi / :
Serbia
Godina / Year / Rok / Év / Viti / :
2021
Trajanje / Runtime / Trvanie / Időtartam / Kohëzgjatja / :
12’31’’
Jezik / Language / Jazyk / Nyelv / Gjuha / :
Serbian
Titl / Subtitles / Titul / Felirat / Titrat / :
Serbian, English, Slovak, Hungarian, Albanian, Rusyn, Romani
Produkcija / Production / Výroba / Termelés / Prodhimi / :
Slobodna zona Junior / Fond B92
_______________________________
Блїскотка у шлєпим череве
Приповедка о претворйованю слабосци зоз дзецинства до моци у адолесцентним часу, о радосци похопеня же могучносци постоя.
О авторки
Ирена Антин (2000, Лукичево при Зренянину). Примарно ю интересовал виключно лєм театер, алє ше єй польо интересованя преширело на филм. Волонтер є на числеих фестивалох. Хвильково жиє у Новим Садзе дзе студира мултимедиялну режию. Люби на бициґли през Футожску и кнїжки зоз Купинда.
Синопсис
През нарацию, авторка ше здогадує на перше стретнуце зоз сцену, котре за ню було нєприємне. Покля ню слухаме, патриме приходзенє до єй родзеного места, пустого валалу. Тераз стретнуце нє нєпеиємне – як терашня студентка режиї, вона орґанизує театрални дзнь у своїм валалє, зоз жаданьом же би другим дзецом (и налей себе) дала нєобходне образованє и же би их одшмелєла. Зоз наиходзеньом яснєйшей призми, филм ше заокружує и закончує зоз свидомосцу же гевто цо дараз було жридло трауми, тераз инспирация.
Виява авторки
за дзеци котри нє маю идею о театру думам же кажде упознаванє зоз нїм значне и представя могучносц. Театрална сцена за дзеци у малих местох нє иснує, та тоти дзеци препущени сами себе. Гевто цо нам у дзецинстве предоча як (нє)могуще глїбоко ше урезує до розума. Як мала була сом округле и тлусте дзивче и думала сом ге ме тото огранїчує – кед би ме дахто скорей упуцел до того же нашо способносци нє маю вязу зоз нашим випатрунком, було би ми вельо лєхчейше зочиц ше зоз собу и своїма жаданями. Учена зоз бридку памятку, любела бим одшмелїц даяки други дзеци нешка же би верели до себе упрекосц страхом. Кед бим зопарла же би ше тото случело дакому у будучносци, виправела бим нєправду зоз прешлосци. Найлєпши час же би ше засадзело древо було пред двацец роками. Шлїдуюци найлєпши час нєшка.
Rediteljka / Director // Režisérka / Az igazgató / Regjisorja / :
Irena Antin
Zemlja / Country / Krajina / Ország / Vendi / :
Serbia
Godina / Year / Rok / Év / Viti / :
2021
Trajanje / Runtime / Trvanie / Időtartam / Kohëzgjatja / :
12’31’’
Jezik / Language / Jazyk / Nyelv / Gjuha / :
Serbian
Titl / Subtitles / Titul / Felirat / Titrat / :
Serbian, English, Slovak, Hungarian, Albanian, Rusyn, Romani
Produkcija / Production / Výroba / Termelés / Prodhimi / :
Slobodna zona Junior / Fond B92
______________________________
Paramiča katar čhavrrikano bizuralipe savo kerdilo vrijamasa ande zuralipe ande adolescentne berša, katar e baxta, thaj džanglimasa kaj si šaipa.
Katar e autorka
E Irena Antin (2000, Lukićevo paše Zrenjanino). Majanglal kamlas o pozorište, numaj vrijamasa buljarda pes lako kamlipe po filmo. Volontero si pe majbut festivalura. Akana trail ando Novi Sad kaj studiril pe multimedialno režia. Kamel te tradel o biciklo trujal Fruško plain thaj e pustika kinde po kupindo.
Sinopsiso
Trujal e paramiča, e autorka del pes godji kana angluno data sas pe scena savo pala late sas džunglao. Kana ašunas la, dikhas sar ave lande piro gav, čučo gav. Kava drom, arakhadipe naj džungalo – sar adjesutno studento pe režia, voj kerel pozorišno djes ande piro gav, kamlipasa te aver čhavorrenge (thaj tikne peske) del orta sikavipe thaj zuravel len. Arakhadimasa dudeski prizma, o filmo agorisarel dikhimasa kaj kova so sas varekana darano pala late, akana si e inspiracia.
Alav katar e autorka
Pale čhavorra save naj e idea pale pozorište, gindiv kaj si sa jekh pindžaripe lenca importantno thaj del šaipe. E pozorišno scena pale čhavorra ande tikne thana naj, gadale čhavorra si mukle korkoro peske. Kova so mothon amenge kana sam tikne sar (bi) šaipe handuk čhinavel pes ande amari godji. Kana semas tikni, semas rrotali thaj thuljorri čhejorri thaj gindisardem kaj gadava si pharipe pala mande – te vareko phenda mange majanglal kaj amare šaipa naj phangle pale godova sar anas, avelas mange but loke te džav pale pire šaipa thaj kamlipa.
Sikljardi džungale liparipasa, kamlem te zuravav nesave aver čhavorra adjes te paćan ande peste matej daran. Te či dava te varekaske gadava avel, kerdemas orta pale vrijama savi nakhli. ,,Majlačhi vrijama te hanavel pes o kašt sas anglal biš berša. Aver majlačhi vrijama si adjes.’’
Rediteljka / Director // Režisérka / Az igazgató / Regjisorja / :
Irena Antin
Zemlja / Country / Krajina / Ország / Vendi / :
Serbia
Godina / Year / Rok / Év / Viti / :
2021
Trajanje / Runtime / Trvanie / Időtartam / Kohëzgjatja / :
12’31’’
Jezik / Language / Jazyk / Nyelv / Gjuha / :
Serbian
Titl / Subtitles / Titul / Felirat / Titrat / :
Serbian, English, Slovak, Hungarian, Albanian, Rusyn, Romani
Produkcija / Production / Výroba / Termelés / Prodhimi / :
Slobodna zona Junior / Fond B92
________________________________
Príbeh o premene slabostí z detstva na silu v puberte, o radosti, uvedomení si, že možností je veľa.
O autorovi
Irena Antin (2000, Lukičevo pri Zrenjanine) Primárne sa zaujímala len o divadlo, no jej záujmy sa rozšírili aj na film. Je dobrovoľníčkou na nespočetných festivaloch. Momentálne žije v Novom Sade, kde študuje multimédiá/réžiu. Rada jazdí na bicykli po Fruškej hore a číta knihy z druhej ruky.
Súhrn
Autorka si prostredníctvom rozprávania spomína na prvé stretnutie s divadlom, ktoré jej bolo nepríjemné. Keď ju počúvame, prichádzame do jej rodiska, do pustej dediny. Tentoraz to stretnutie nie je nepríjemné. Ako študentka filmu organizuje vo svojej dedine divadelný deň s túžbou poskytnúť potrebné vzdelanie ostatným deťom (a svojmu mladšiemu ja) a povzbudiť ich. Nájdením svetelného hranola sa film končí uvedomením si, že to, čo bolo kedysi zdrojom traumy, je dnes inšpiráciou.
Vyjadrenie autora
Pre deti, ktoré o divadle nemajú ani páru, si myslím, že každá príležitosť, ktorú dostanú, je pre ne dôležitá. Na dedinách nie je divadelná scéna pre malé deti, takže sú odkázané samé na seba. To, čo ako deti počujeme ako (ne)možnosti, máme vryté do našich myšlienok. Ako dieťa som bola guľatá a bacuľatá a myslela som si, že ma to obmedzuje – keby mi niekto predtým povedal, že naše schopnosti nemajú nič spoločné s naším fyzickým vzhľadom, bolo by pre mňa oveľa jednoduchšie čeliť sebe a svojim túžbam. Ako som sa poučil zo svojich chýb, chcel by som dnes povzbudiť niektoré deti, aby verili v seba napriek svojmu strachu. Tým, že by sa to v budúcnosti nestalo niekomu inému, by som napravila nespravodlivosť z minulosti. „Najlepší čas na zasadenie stromu bol pred 20 rokmi. Ďalší najlepší čas je dnes.
Rediteljka / Director // Režisérka / Az igazgató / Regjisorja / :
Irena Antin
Zemlja / Country / Krajina / Ország / Vendi / :
Serbia
Godina / Year / Rok / Év / Viti / :
2021
Trajanje / Runtime / Trvanie / Időtartam / Kohëzgjatja / :
12’31’’
Jezik / Language / Jazyk / Nyelv / Gjuha / :
Serbian
Titl / Subtitles / Titul / Felirat / Titrat / :
Serbian, English, Slovak, Hungarian, Albanian, Rusyn, Romani
Produkcija / Production / Výroba / Termelés / Prodhimi / :
Slobodna zona Junior / Fond B92
_______________________________
Egy történet arról, hogy a gyermekkorból származó gyengeségek ifjúkorban erővé változnak át, az örömről, annak felismeréséről, hogy vannak lehetőségek.
A szerzőről
Irena Antin (2000, Zsigmondfalva (Lukićevo), Nagybecskerek mellett). Elsődlegesen kizárólag a színház érdekelte, de érdeklődése a filmre is kiterjedt. Számtalan fesztiválon önkéntes. Jelenleg Újvidéken él, ahol multimédiális rendezést tanul. Szeret biciklizni a Futaki úton és szereti a Kupindóról vásárolt használt könyveket.
Szinopszis
A szerző az elbeszélésen keresztül emlékszik vissza első találkozására a színpaddal, ami kellemetlen volt számára. Miközben hallgatjuk őt, megérkezünk szülőhelyére, egy elhagyatott faluba. Ezúttal a találkozás nem kellemetlen. A rendezői szak hallgatójaként színházi napot szervez falujában, azzal a céllal, hogy ezzel a többi gyereknek (és a kicsi önmagának) lehetővé tegye a szükséges oktatást, valamint hogy ezzel bátorítsa őket. A film egy világosabb prizma megtalálásával azzal a felismeréssel kerekedik ki és ér véget, hogy ami egykor traumaforrás volt, az most ihletet ad.
A szerző gondolata
A gyerekek számára, akik nem sokat tudnak a színházról, azt gondolom, hogy minden lehetőség fontos. Kis településeken nincs gyermekszínház, így ők magukra vannak hagyva. Amit gyerekkorunkban lehetségesnek vagy lehetetlennek állítanak be, az mélyen belevésődik gondolatainkba. Gyermekkoromban kerekded és duci voltam, és azt hittem, hogy ez korlátoz engem, pedig ha valaki korábban elmondta volna nekem, hogy a képességeinknek semmi közük a fizikai megjelenésünkhöz, sokkal könnyebben tudtam volna szembenézni önmagammal és a vágyaimmal. Miután a kínos emlékekből kellett tanulnom, a mai gyerekeket arra szeretném biztatni, hogy félelmeik ellenére bízzanak önmagukban. Megakadályozni, hogy ez mással is előforduljon, a múlt sérelmeinek lenne a jóvátétele.
„A legjobb idő a faültetésre húsz évvel ezelőtt volt, a második legjobb pedig most van.”
Rediteljka / Director // Režisérka / Az igazgató / Regjisorja / :
Irena Antin
Zemlja / Country / Krajina / Ország / Vendi / :
Serbia
Godina / Year / Rok / Év / Viti / :
2021
Trajanje / Runtime / Trvanie / Időtartam / Kohëzgjatja / :
12’31’’
Jezik / Language / Jazyk / Nyelv / Gjuha / :
Serbian
Titl / Subtitles / Titul / Felirat / Titrat / :
Serbian, English, Slovak, Hungarian, Albanian, Rusyn, Romani
Produkcija / Production / Výroba / Termelés / Prodhimi / :
Slobodna zona Junior / Fond B92
____________________
A story about turning weaknesses from your childhood into strength in adolescence, about joy, realizing that there are a lot of possibilities.
About the author
Irena Antin (2000, Lukicevo near Zrenjanin) She was primarily interested only in theater, but her interests expanded on to film. She volunteers at countless festivals. She currently lives in Novi Sad, where she is studying multimedia/directing. She enjoys riding her bike through Futoska and reading second hand books.
Synopsis
Through storytelling, the author remembers her first encounter with theater, which was uncomfortable for her. As we listen to her, we arrive at her birth place, a desolate village. This time, the encounter isn’t awkward. As a film student, she is organizing a theater day in her village, with the desire to provide the necessary education to the other children (and her younger self) and to encourage them. By finding a light prism, the movie ends with the realization that what was once a source of trauma is now an inspiration.
Author’s statement
For kids, who don’t have a clue about the theater I think that every opportunity they get is important for them. There is no theater scene for small kids in villages, so they are left to fend for themselves. What we hear as children as (im)possibilities is engraved in our thoughts. As a child, I was round and chubby, and I thought that limited me-if someone had told me earlier that our abilities had nothing to do with our physical appearance, it would have been much easier for me to face myself and my desires. As I’ve learned from my mistakes, I would like to encourage some children today to believe in themselves despite their fear. By preventing this from happening to someone else in the future, I would correct the injustice from the past. “The best time to plant a tree was 20 years ago. The next best time is today.
